Književnik Svetozar Savković je, uz dužno poštovanje prema veličini i prijatelju Mehi Barakoviću, napisao pjesmu za ovo književno veče:
Mehi Barakoviću
Na pokoj duši
Kratko je vreme
za moj veliki Bol
I svu prazninu
koja me obuzelaUsled nepredvidivog Osipanja
O kojem si slutio pesmom
Nisam verovao
U loše vesti i ishod lošUživao sam u lepoti
Tvojih reči i misli
Dok si krojio
Poetiku večnogKuda i šta sa onom Simetrijom
I slutnjom na Osipanje
Bol, Smrt, Grmljavinu i
Oluju, uvek si nosio sobom i
”grančicu Smijeha”
kao što znamoMeni danas praznina
pomera i bol i glas
i razum mutnim zasipa
ka košmarnom vrtlogu me nosi
Te ne mogu da se snađem
Ne mogu smisliti svoj put
I u Geteborg svoj dolazak
a da ne mogu da Te sretnem
Da Ti se javim, da Te čujem i nađemOsipa se i moja misao uz Tebe
U zvižduku vetra
I snežnoj Oluji sa severa
Tvoj glas će dopirati
I prostirati lepotu pesme
Koju si stvarao o Snegu
I vetrovima severa
Ko o našoj mećavi mladosti
Laka Ti zemlja do veka
I duša čista posvuda bila!Novi Sad, 19. 9. 2011.
Tvoj večni prijatelj i jaran
Svetozar Savković, književnik