Ne pamtim tako gustu, jasnu i tako bolno ispisanu knjigu, kao što je knjiga stihova Mehe Barakovića Göteborg ili ko bi rekao da je to moguće, objavljenu u izdanju Broarna-Mostovi kulturförening, Göteborg 2007. Ta jedinstvena knjiga je čista sublimacija najdubljih čovjekovih (nažalost, i u autoru ključalih) strahova, užasa koje nikako ne može ni potisnuti ni zaboraviti...

Nedvojbeno je da je Meho Baraković bio i ostao neiscrpno poetsko vrelo, neuništivi stvaralac kojem ni bosanskohercegovačka ratna kataklizma, ni tuđinstvo, nisu mogli nauditi da presahne. Pisano je o tome i o njemu u raznim prigodama, a ja bih htio o nečem što je, ipak, specifikum ovog poete raznolikog temata...